Poslednja knjiga Jovana Hristica "Terasa na dva mora i druge istinite price" izasla je iz stamparije na sam dan pisceve
sahrane i hteli mi to ili ne ona se tako, cak i simbolicki, namece kao testamentarni rezime jednog od najznacajnijih
srpskih knjizevnika druge polovine XX veka. Sve o cemu i kako je Hristic pisao od "Dnevnika o Ulisu" (1954) u
"Terasi na dva mora" rezimirano je i na takav nacin definitivno uobliceno. Hristic je jos jednom - poslednji put -
u jedinstvenoj mesavini naracije, fikcije, eseja i dnevnika, prosao njemu tako dragim mediteranskim ostrvima, opisujuci
njih i njihove stanovnike naizgled jednostavno i lako, a u stvari homerovski jasno, nepatvoreno, simbolicki bogato,
uz stalno klasicisticko traganje za "tacnom merom" (Ivan V. Lalic) izmedju ideja i osecanja, pevanja i misljenja koje
je Mediteran u njemu budio.
Sada kada je Jovan Hristic nepovratno otisao na ostrvo iz svoje pesme "Doslo je leto" (da drugujem sa bogovima / i herojima)
njegova "Terasa na dva mora" bice nam pomorska mapa i svetionik za plovidbu po onoj pucini na koju se jos davno zaputio
ovaj pisac.
|
