|
Posle prvog romana "Magamal", Mira Otasevic i svojim drugim romanom
"Niceova sestra" dosledno potvrdjuje glas o sebi kao piscu
izrazito moderne, na momente avangardne, forme. U koji god -izam ovu
prozu postavili, iznad njega stoji izrazita originalnost autora, odmak od
pravili i lepota naknadne recepcije.
"Niceova sestra", koliko god bila zasnovana na nekim od poznatih
podataka iz zivota Fridriha Nicea, otkriva detalje koji su mogli uticati
na njegov Put za zivota, ali narocito na zivot njegovog dela posle njega.
U oba slucaja Niceovo intimno okruzenje relativizovalo je istinu, ponekada
je ulepsalo, a cesce - falsifikovalo. No, snaga ovoga romana je u njegovom jeziku,
slikama i nadasve emociji koja izbija iz svakog lika i svakog dijaloga. Ovo je
jedna snazna knjiga koja izmiruje formu sa erudicijom i majstorski ugradjenom senzibilnoscu.
|
