Sudbina retorike, njeno zamiranje i njeno ponovno budjenje, bila je povezana sa sistemom obrazovanja
koje je u evropskoj tradiciji bilo retoricki koncipirano. Retorika je dugo bila kruna u humaniori.
Ona je obuhvatala umece ubedljivog nagovaranja, ali i ucenje pisanja, tj. sistematican rad na stilskim
vezbama.
Staru retoriku negovanu u skolskom sistemu krasile su tri crte u nastavi knjizevnosti. Prvo, rec je bila
o eksplicitnoj i deklarisanoj retorici. Zatim, rec je o podudarnosti deskriptivnog i normativnog: studij
knjizevnosti se prirodno produzavao u ucenje umeca pismenih sastava. Trece, odlika te skolske retorike
jeste akcenat stavljen na stilske vezbe. Danas je, pak, retorika vrlo zvanisno iskljucena iz sistema
nastave knjizevnosti. Medjutim, jedan tako mocan kod izrazavanja (ili intelektualni instrument)
ne nestaje tako lako bez tragova.
Zbornik cine tekstovi C. Todorova, V. Buta, Z. Zeneta, P. de Mana, Z. Besjera, H. Milera, N. Lusija i M. Radovica.
|
