|
"Antologija stare novosadske price" Nenada Saponje predstavlja logican nastavak
njegove prethodne antologije, posvecene savremenoj novosadskoj prici. Vec sam njen
podnaslov (vek pripovedanja, 1850-1950) jasno svedoci o autorovoj nameri da ukaze
na kontinuitet ovako imenovanog proznog stvaralastva ("novosadska prica"),
kontinuitet jednog urbanog pripovednog senzibiliteta na ovim prostorima, kontinuitet
koji - kao i senzibilitet o kojem je rec - do sada nije bio jasno uocen i iszaknut,
kako knjizevnoteorijski tako ni knjizevnokriticki.
Otkrivajuci, dakle, u ovom kontekstu drugo lice (i drugu recepcijsku sifru) nekih
vec poznatih autora (Zmaja, J. Ignjatovica, L. Kostica, V. Petrovica, Crnjanskog
i drugih), Saponja istovremeno vraca u savremeni recepcijski horizont i mnoge
nepravedno zaboravljene autore (Koder, J. Subotic, K. Trifkovic, Abukazem,
S. Stefanovic, N. Mitrov...). Svakako da je njegov najveci doprinos "novom
citanju tradicije" ukazivanje na knjizevni opus Dusana Mikica, koji je
izmedju dva svetska rata bio ugledni novosadski lekar, no koji je jos znacajniji
(do sad neprimecen) trag ostavio svojim avangardnim pesnickim i proznim ostvarenjima.
|
